• nedelja, 22. septembar 2019.
  • sabacdanas@gmail.com

Trg đačkog bataljona

Trg đačkog bataljona članak

Trg đačkog bataljona

Sinove seljaka, zanatlija, profesora, lekara, sveštenika i oficira, njih više od 1.300 đaka i studenata sa Beogradskog, kao i mnogih evropskih univerziteta pozvala je Srbija u Veliki rat da podignu poljuljani moral srpske vojske nakon značajne pobede na Ceru. Ta čuvena pobeda srpske vojske na Ceru odnela je živote 259 oficira i više od 16.000 vojnika.

rep-kaplari

Šest četa đaka i studenata od 21 do 24 godine u Skoplju obučavao je potpukovnik Dušan Glišić veteran balkanskih ratova, vrlo strog oficir sa očinskim odnosom prema regrutima. Nakon 2 meseca obuka je prekinuta, mladićima su dodeljeni činovi kaplara i prebačeni su na front.

U bitkama na Kolubari i Suvoboru pod komandom vojvode Živojina Mišića srpska vojska je pobedila austrougarsku vojsku. Te bitke odnele su oko 400 kaplara koji su ginuli sa pesmom na usnama. Nakon Kolubare usledila je golgota prelaska albanskih planina, dolazak na Krf, proboj Solunskog fronta i oslobađanje Srbije.

U Prvom svetskom ratu poginuo je i sin našeg poznatog komediografa Branislava Nušića, Strahinja Ban Nušić, 15. X 1915. godine ko Požarevca. Mladić je predosetio svoju skoru smrt i napisao je pismo ocu i verenici. Na poleđini koverta Ban je zabeležio: “Molim onoga ko me nađe mrtvog da ovo pismo preda adresantu.” A u pismu je napisao:

“Dragi Ago, ne tuguj za mnom… Ja sam pao na braniku otadžbine za ostvarenje onih velikih ideala, koje smo tako složno propovedali 1908. godine. Ne kažem da mi nije žao što sam poginuo, osećao sam da bih mogao budućoj Srbiji korisno poslužiti, ali… takva je sudbina.”

Kasnije, 17.XI 1935. godine pred spomenikom palih đaka u ime roditelja čija su deca poginula u Velikom ratu potresno je govorio Branislav Nušić:

1300 kaplara“Bila je to jedna tmurna i vlažna jesen, kada su vrane i gavrani padali na kule skopskog grada. Crna nevesta sa zavodničkim glasom je zapevala grozomornu pesmu, pozivajući mladost u zagrljaj… Niti crkvena zvona, niti počasni plotuni, niti vojničke fanfare, niti bučni horovi nisu mogli da zaguše govor mrtvih, on je tu, lebdi iznad nas. Ja, koji sam bliže smrti nego životu, čujem taj govor. Vi, koji ste bliže životu nego smrti, vi to osećate u svojoj duši. U ime ožalošćenih majki i očeva ja polažem na ovaj spomenik najskupoceniji venac, venac roditeljskih suza.”

Trg đačkog bataljona je moja ulica, ulica u kojoj sam odrastao i na čiji naziv sam ponosan.

Komentari

Šabac danas
error: